Girls just wanna have fun

utorak, 30.05.2006.

Fali mi... hej micek... Ma znaš tako mi fali onih lipih par dana odmora dok smo uživale na obalama našega mora. Šta smo sve prošle skupa u 5 dana: doručke,ručke,večere,jegere, imotsko vino,wellness,whirpoole,saune,sunčanje,šetnje, kave, suze,smijeh....e ma znaš šta fali mi... Još smo se uvalile u ove juhice...izdržat ćemo mi to...sva sam nako nekako sjetna...proći će valjda.. Ža mi je ugasit ovaj blog...Šta ti misliš?

četvrtak, 13.04.2006.

Naka se drugi raduju... Eheeej cici mici!!! Isto mi je napisala ja tebi mail ili ti podnila izvjestaj priko posta. Pa eto... Nek se narod veseli! Ne znam jesli li uopce procitala onaj prvi mail koji san i curama poslala. Ono, sta me sve docekalo po dolasku na faking aerodrom.. Uglavnom, sad san vec dosla sebi i disem punim plucima. Drzim sve konce u rukama i stvarno jako dobro kontroliram situaciju s obzirom na to kako je bilo prva dva dana. Nocna mora. Cimerica mi je iz Meksika. Cura je stvarno super. Vodi me di god triba, pokazuje, upucuje... Ludilo. I ostali ljudi su totalno ok. Meksiko, Portugal, Svicarska, Amerika, Havaji, Japan, Kina, Indija, Svedska, Engleska... Cili svit brate u jednom mini campusu. Neki dan sam naletila i na sacicu bosanaca i crnogoraca. Aaaaa kako je dobro bilo progovorit naski. Dobar osjecaj, mogu ti rec... Doooobar... Stalno spominju neke zurke ali nikako da odem s njima. Stvarno sam imala puno obaveza zadnjih dana. Mozda iza Uskrsa. U subotu je bilo predobro. Nasla sam se s nasima. Ide njih 15 niz glavnu ulicu obuceni u hrvatske dresove, svi se okricu za njima, slikavaju... Glavna atrakcija su bili. Cak san i ja nabavila dres na brzaka. Setala po nekom sportskom ducanu u kojem je jedan kat cili u znaku svjetskog prvenstva. Tamo je medju svim ostalima bilo i nesto nasih dresova. Posli smo isli na utakmicu. Katastrofa. Negledljivo. Nije da se ja nesto kuzim u nogomet, ali brate ono se nije dalo gledat. A i navijaci im nisu nesto vatreni. Bezveze. E onda je pala vecerica u ugodnom drustvu, pa setnja, pa se vec bilo poprilicno smrklo...i tako... oni su morali dalje, ja otisla svojim putem... Smrc. Nije mi bas bilo pravo. Koliko god smo govorile da nam se ove godine i tako ne ide, da je bilo dosta, ipak... nije mi bas bilo svejedno. Al dobro... Nadoknadit cemo mi to Egiptom i inim stvarima!!! Juuuuuhuuuu! Mislim da nas ceka poprilicno aktivna predsezona. Sta ima u Splitu?! Nadam se da je vrime bolje nego odi. Stalno kisa, smrzavica, magla... ma grozno. A i ona druga splitska strana me zanima... Pa eto draga... Napisi stogod. Neka se ljudi raduju! Zivili! SRETAN VAM USKRS !!!!

četvrtak, 16.03.2006.

Nekad je stvarno teško nać inspiraciju... Uglavnom... Evo nas opet. U nešto diplomiranijem stanju i strogom trenažnom prcesu, ali ipak one stare, ne ažurne, vedre, nasmijane... I spremne za akciju, naravno. Ovo ludo vrime nam je uspilo pomrsit neke obećavajuće planove, putovanja, vikende, ali eto... Ne damo se! Prošli petak smo napokon izašle u punom sastavu. ALI... ('n ti to ali), čim smo se počele skupljat bilo je očito da ne bu baš veselo... Jednu bolu noge, druga cili večer drka po mobitelu, treća ne progovara, ubila je nervoza... Nas dvi se gledamo priko šanka, šta god rečeš- ne valja, ako šta pitaš- ne valja, ako šutiš- ne valja... Ne bi Bog dragi sve to povata, utega, ugodija... nego, srića da smo nas dvi još uvik u stanju udrit jedan zonski presing i okrenit rezultat u našu korist. Tako će im i bit. Ma vratit ćemo mi njih u onu dobru staru formu, da, da. Prišij mene ko, dugme otpalo....nježno lagano.... Jednu po jednu ćemo prišivat. Ono, da ne bi prozrele naše nečasne nakane. Dobit će jeger colu u ruke i da vidiš... Samo da nam je bokun sunca, sve bi bilo lakše. Da lipo vrime uvati konstantu, sve bi živnule... Za sad im svima predviđamo jedino čir na stomaku. Mislim, ne daj Bože... I eto. Kako mi se čini, ni od ovog vikenda neće bit ništa. Rasule smo se na sve strane. Al ajde. Ta noćna druženja revno nadoknađujemo dnevnim kavama, shoppingom, zajedničkim kuvanjem.... i uopće nam nije loše. Rekla bih, zatišje pred oluju. Hehe. Tako se bar nadamo. Cilj nam je vratit ove tri s početka priče u formu najkasnije do polovice petog miseca. To nam je jako važno jerbo je planirano neko okupljanje u Istri. Uvatimo li grif, slijedi Radijski u Trogiru kada trebamo pokazat kako smo radile u pripremnom programu. Tamo se očekuju neki susreti druge (bude li sreće i treće) vrste, pa ne bi bilo zgodno priskočit to. A mislim, nije da je neki spektakl kad nam je skoro prid portunom, ali... Ne valja sad sve otkrit... Nek nam to bude inspiracija za jedan od proljetnih postova... Eto ga, dragi naši! Čitajte nas opet!! Pusamo vas! Živili!

nedjelja, 12.02.2006.

Ažurne, nema šta... I tako je onaj prošli vikend došao...i proša... I nikom ništa. Nakako je postalo uobičajeno da se svi naši neobavezni izlasci pretvore u spektakl, a oni iz kategorije "bit će ludnica" završe uglavnom neslavno. Sve same stative, poluprilike. Ma uostalom, nismo ni bile nešto zainteresirane za ić vanka nakon uvjerljivo izgubljene utakmice ilitiga sportskog susreta (oni malo manje upućeni rekli bi rekreacijskog, ali.. ma neka im bude. Ionako su malo manje upućeni). Uglavnom... A i nije da nas je taj poraz nešto extra smeo i pokolebao (play-off je ionako davno osiguran), nego... Malo umora, malo bure i eto. Podilile smo par crvenih kartona, svratile u Pulsa na piće (Frane legendo!!!) i išle ća. Mondena mista ovoga smo puta zaminile šuškanjem ispod dekice u ugodnom društvu, a (priko)omiljenu jaeger-colu nekim drugim, zdravstveno prihvatljivijim napicima. I tako... Još jedan vikend oša u zaborav. Manje više, jel... (prika, svanilo ti još koji put ka tu nedilju!!!) hehe. Ovaj smo se vikend razletile na sve strane, ali, još jednom, bez pikanterija. Ništa o čemu bi se moglo pisat, pa nema ni smisla duljit. Točka. Odjava. E... Od danas svečano prisežemo da ćemo bit bar pinku ažurnije u objavljivanju postova. Uvik nam neki vrag pomrsi račune i planove pa onda ispadne da se jedva jednom u deset dana oglasimo. 'N ti miša. Ne bu to tak više! Eto. Nadamo se da je vama bilo nešto zanimljivije. Ne možemo ni mi uvik kolo vodit. Kad se nekom smrkne, drugome svane. Nama se na tren smrklo, ali već od sutra.... o da. Ništa. To bi bilo to za ovaj put! Ostanite nam veseli!!! Čitamo se! Živili!

četvrtak, 02.02.2006.

Op-aaaaaaa! Samo da vam se brzinski javimo. Debelo smo zakoračili u ispitni tjedan, situacija je napeta...rat je u Iraku! Valja preživit iduću sedmicu a onda ćemo već nekako... Posli će doć i koji akcijsko-turistički izlet kojim namjeravamo prelomit vrime do lita, a sve to u cilju podizanja morala. Bit će nadasve zanimljivo. A i nadahnjujuće za naše postove. Sasvim sigurno. Mislim...nije da nama svaki dan nije svojevrsna inspiracija, ali... Nekako je teško počet pisat ni otkuda. Ono, još uvik vam nismo dovoljno (uopće) približile naš dnevi raspored, aktivnosti, vikendaške akcije... Morat ćemo i na tome poradit, jerbo... Nema do textova ispisanih mamurlukom inspiriranim osvajačkim i inim pohodima, pretočenim u.... ma u šta god. Uglavnom, po potrebi i prilici. Više o tome u nedilju. Najavljen je spektakularni vikend. Očekivanja su velika. Bumo videli, ne?! Nešto sporta i rekreacije, pa after na šanku, moran-doć-sebi na rivi (daj Bože bokun sunca, ilitiga nedoBogvećegzla), ostalo će doć samo po sebi! E, ovih dana ćemo poradit na uređenju interijera boxova. Puno ideja, malo vrimena. Ne moš prnit i stisnit, rekla bi moja baba. Eto toliko. E da. Što se ovih nekih izazova tiče... Nemojte nas puno izazivat. Bilo bu belaja. Fakat. hehe. Volimo vas sve, čitajte nas i dalje. Živili!

nedjelja, 29.01.2006.

Ponovo s vama, da, da.. Prije nego počne zaplet našeg današnjeg posta, dozvolite da se ispričamo svekolikom cijenjenom čitateljstvu na višednevnom neobjevljivanju novosti. Nije da je izostalo zanimljivosti koje bi mogli podijelit s vama. Dapače. Nego... Spisateljski poprilično neproduktivno razdoblje. Još kad se tome pridoda spremanje posljednjih ispita, pisanje diplomskih i inih radova... Nije moglo drugačije. Eto. Nemojte zamirit. E, nekako nam se, po vašim komentarima (i po objavljenima i onim neobjavljenima), čini da smo letvicu postavili poprilično visoko. Mislim, s obzirom na naše mogućnosti, jel... I onda kad smišljamo šta objavit, počnemo mislit o tome šta bi vi htjeli čitat, što se od nas očekuje...bla bla, i tako to. Uglavnom, nije dobro. Ali eto, ne damo se. Ako koji post i bude nešto lošiji od prethodnih (a bit će ih...)... Bože moj. Nego, kratko bi se osvrnula na prvi komentar zadnjeg posta. Kaže: «Pa vama «feminizam» piše na čelu». Hm. Pa i ne baš. Da demantiram prišivenu nam etiketu, citiram: FEMINIZAM – opća oznaka struja u buržoanskom ženskom pokretu za formalno-pravno izjednačenje (emancipaciju) žena s muškarcima. (Klaić, Veliki rječnik stranih riječi, godina 1974., izdavač Zora). Dakle, ako malo pomnije proučite naš tekst, uvidit ćete da feminizam tamo uopće ne stoji. Uostalnom, o kakvoj bi uopće emancipaciji govorile, kad nas je Bog neemancipirane stvorija. Mislim, sedam dana imamo PMS, pa sedam MS, pa opet PMS, pa sve u PM. Sedan dana prije emesa si u komi, sedam dana za vrime emesa si hendikepirana i sad vidi koliko je bidna žena u misecu normalna. Dakle, možemo mi govorit o emancipaciji na ne znam ni ja kojim bojnim poljima, ali hormoni će uvik ostat neemancipirani. A i ja se još uvik ne želim odreći luksuza koji mi moj spol pruža. Dapače! Sve vi koje oćete same zabijat čavle po kući, samo naprid. Ja sam u svom ženskom biću našla neiscrpan niz mogućnosti, pa stoga... I što je jako važno, apsolutno smo svjesne da smo nas dvije, dakle moja cijenjena prija A. i ja, sposobnije od velikog broja muške populacije (ne želite da nabrajamo na kojim sve poljima, hehe, mogle bi i Lavovima komplekse nabit J), ali od velike priče ništa. Sve što se hoće (s pokrićem, dakako), može se i postići. I nama za sada ide zavidno dobro. Bez lažne skromnosti, jel. I u toj svojoj autoritativnoj sposobnosti, uspjele smo zadržati gracilnost, ženstvenost, eleganciju... To što ima žena koje slabo viruju u sebe (s oproštenjem, to je već jedna od nesposobnosti koja ih krasi), koje se boje muške konkurencije, koje zaziru od muškog svijeta... e to je već drugi par postola. I uglavnom se krije pod definicijom feminizma. Glavu gore, dokažite da vrijedite i već sutra će se govorit o menizmu. Ili kako to već nazivali. Uostalom, mi/vi se možda izborimo/izborite za emancipaciju u muškom svijetu. Oni se nikad neće moći izboriti za emancipaciju u našem ženskom svemiru. Majčinstvo ne bi minjala za sve direktorske fotelje ovoga svita, sva formalno-pravna izjednačenja i šta ti ja znam. I zato sam već korak ispred. Uh, malo nas je previše taj komentar povuka za jezik.. Tema ovog posta trebala je biti savim drugačija. No... Što je tu je. Mogle bi o toj temi još štošta napisat, ovo je onako ovlaš. Unaprijed se ispričavamo svima onima koje/i su se našle/i uvrijeđene/i bilo kojim dijelom teksta, i molimo da nas poštedite svih seksualno uvredljivih, omalovažavajućih, ironičnih.....(i ini) komentara kojima je cilj dodatno zapaliti atmosferu. Ma... zapravo, samo dajte ako vam se da. Mi s tim nemamo nikakvih problema, a oni koji imaju...njihov problem. I eto na. Skliznule smo na totalno krivu bandu. Htjele smo iznit koju crticu sa naših intenzivnih i nadasve impresivnih provoda zadnjih dana. No međutim... Vox populi nam je pomrsio planove. Eto lipi naši... Još samo pozdravi i želje. Ili... neka to ostane za koji drugi put. (I neka se ne uvrijede naši vjerni čitatelji, jer, svi ste vi nama jednaki, no ipak...neki su malo jednakiji... stoga... Živili naši Dalmatinski Lavovi. Čitajte nas i dalje.) Do idućeg posta, Vaše A008&M005

srijeda, 11.01.2006.

DOBRA PARTIJA. NEMA ŠTA. (dio I.) (G.B. dugujemo jedno HVALA) Dakle... Inspiraciju za novi post našle smo u današnjem prijepodnevnom babinjaku i u našoj poluizigranoj priji od strane polunogometaša. Poluizigranoj jer je na poluvremenu utekla, a polunogometaš jer i nije nogometaš u ciloku. Ono, nije medijski eksponiran, a kako je temeljna pretpostavka bivanja nogometaša upravo njegova (sve)prisutnost u medijima, nema od njega ništa. Mislim, ne moraš baš bit na naslovnici SN, ali ako te nema bar u Storiju, Extri i inim časopisima, onda, brate, nemaš šta tražit po nogometnim terenima. E, pa jel tako?! Sad kad smo lipo definirali te neke osnovne pojmove, možemo prić na nešto složenije stvari. Poučene osobnim iskustvom (da da, ne bi vjerovali, obje smo u nekom periodu života zaglavile tamo di nije tribalo..), odlučile smo s vama, drage moje, podijelit nekoliko esencijalnih savjeta o tim tzv. dobrim partijama, ukoliko ih, ne-daj-Bože, poželite uvatit. Nije ga lako nać, al nogometaš je nogometaš. Možda se to vama čini pizdarija, uvatit ga, ali virujte nam, nije to lako. Najvažnije je da vam se sve slaže. U Splitu je to zakon. Ono, boja majice sa bojom gaća, boja košulje sa bojom suknje, a borša i postole su zakon, to ne smite nikako omanit jer je to propust koji će van teško bit oprošten. Marka je isto vrlo bitna. Zato nemojte kidat i bacat etikete. Nikako. Ako kupite, recimo, gaće na pazaru, onu etiketu sa starih gaća samo prišijte na nove i to na neko vidno misto. Dobro je da to bude ono La kosta, Maks Mara i tako to. Ako niste nikad imali takav komad robe, nabavite nekako etiketu. Ona bar more durat. A sad ponašanje. Kad ste se tako lipo ušestile važno je sad znat kako se ponašat. Samo vi držite do sebe i nećete falit. Nemojte previše pokazivat emocije, nemojte bit nešto egzaltirane, budite mirne i ka ono nezainteresirane. Ustvari, najbolje van je mučat. To na tipove u Splitu ostavlja strašan dojam. Mirna, plava, tiha, poslušna, to je po njihovom žena za brak. Dakle, samo tako tiho i mirno, vrtite glavicom, trepćite okicama i ponekad se diskretno nasmijuljite. Ako ste malo otkačenije, šanse su vam za uvatit ga vrlo male, gotovo i nikakve, a o braku da i ne govorimo.To su po njihovom žene za provod. Znači tako: u kafiću lipo mirno sidite i buljite u druge, na stolove se nemojte penjat, u disku nemojte skakutati. To nije đir. Ako ste manekenka ili mislica vaše šanse da nađete idealnog partnera su zaista velike. To su dva danas najcjenjenija zanimanja i zato nastojte da ih se nekako dočepate jer su vam onda sva vrata otvorena, a budućnost zagarantirana. Ne triba vam škola, ništa. Dok lipota traje sve se da sredit i bez škole. Dva, tri nogometaša iz prve lige. Oni ti srede život, otvore neki biznis i fućkaš (da ne budemo proste, jel) školu. Jedino lipa žena ima privilegiju da bude glupa. I eto tako, lipe naše. Ako mislite odigrat koju dobru partiju i nać tog snažnog, okretnog, mišićavog i dobrostojećeg sportaša, najbolje vam je pratit sve važnije prijeme, posjećivat nogometne utakmice, i tako. Jer nogometaš je nogometaš. To je ipak prilika. Ako te takav koji uoči, cili svit je tvoj. Kupi njega neki važan klub, a ti onda lipo s njim. Hop, on po utakmicama, a ti po butigama. I djelujte brzo i efikasno, jerbo, ako ga ne uvatite, upucate, zatresete mrižu vi, druga sigurno oće. Morate bit svjesne da su oni vrlo tražena roba, a tražena roba brzo se razgrabi. Jedino šta van na kraju imamo još reć to je: SVE TO TAKO, DRAGI NAŠI, MORE A I NE MORA BIT. Do idućeg posta... Živili

utorak, 10.01.2006.

Ženska bajka Jednom davno, prije mnogo godina, živjela je jedna prelijepa i nezavisna princeza, puna samopouzdanja. I jednog lijepog dana, dok se šetala parkom, u bari je vidjela žabu. Odjednom, zaba pocne govoriti: - "Jednom davno, bio sam lijepi princ, ali je zla vještica bacila čini na mene i pretvorila me u žabu. Da bi se čarolija razbila, potrebno je da me neko poljubi. Zato, molim te, poljubi me i vrati me u ljudski oblik; Onda ćemo se moći vjenčati i preselit ćemo se u zamak sa mojom mamom; Ti ćes mi kuhati, čistiti i čuvati djecu a ja ću te voljeti i bit ćemo sretni do kraja zivota..." I navečer, dok je večerala žablje batke, princeza se jos uvijek smijala i ponavljala: "Ne bih rekla"...

nedjelja, 08.01.2006.

Fantje, roke gor! Punčke prihajajo! Da, da. Sa snježnih padina susjedne nam faking dežele, ravno u blogerske vode. Vidim da mi je A.bila prikovridna u objavljivanju svježih postova. Nema šta... Svaki ti dao! Inače, ništa nova. E da. Nikako ne smijemo zaboravit zahvalit complicated girl na prvom (ali ne i jedinom, hehe) komentaru. Ti si naš V.I.P.!! A da tvoj komentar ne bi bio usamljen, pobrinuo se vrli Dalmatinski Lav! Nino legendo! Iako se ne možemo pohvalit ogromnim brojem posjeta (ili nas to taj counter vara...), valja pripomenit kako iz pouzdanih izvora doznajemo da se o našem blogu na veliko počelo pričat. Dobro, ne baš u imopozantnim razmjerima, ali dovoljno da se unese pomutnja u redove... hm.. kako bi se izrazila... ma... tamo gdje je pomutnja dobrodošla. E tako. Svaka lija dolija. Još da samo nešto... Tudit ćemo se ne pisat (bar ne previše) o svim onim stvarima s kojima se žene susreću živeći i voleći ljubavi srca svoga, nerijetko, slomljenoga. O onim stvarima za koje žene znaju da muški misle, a ne govore, o stvarima za koje muški znaju da žene misle ali ih nije briga. I tako tome slično... Neka bar naši postovi ostanu obojani ružićastom bojom. Možda time izgubimo jedan dio cijenjene nam publike, jer ljudi ionako više vole čitat o tuđim suzama, slomljenim srcima, bla bla bla. Ali... Bože moj. Nikad ne moš bit zadovoljan na svim bojnim poljima. Izgubiš na Drini, dobiješ na ćupriji. Neću puno dužit, jerbo sam nekako umorna pa stoga i bez inspiracije. Za kraj evo par savjeta predragim nam mladićima... Kad već govorite o ženama, ostanite bar politički korektni!! Dakle.... 1. Ona nije TREBA ili PICKA nego PRSATI GRADJANIN. 2. Ona nije LAKA nego je HORIZONTALNO PRISTUPACNA. 3. Ona nije GLUPACA nego je SKRENUTA S AUTOPUTA INFORMACIJA. 4. Ona nije PRAZNOGLAVA nego je U RASKORAKU SA REALNOSCU. 5. Ona nije PIJANA nego je KEMIJSKI INTOKSINIRANA. 6. Ne kaže se ONA BI SE KRESNULA nego ONA JE SEKSUALNO FOKUSIRANA. 7. Ona nije DROLJA nego je SEKSUALNO EKSTROVERTNA. 8. Ona nema SJAJNO DUPE nego je REKTORALNO SUPERIORNA. 9. Ona nema BRKOVE nego je u KONTAKTU SA MUŠKOM PRIRODOM SVOJE OSOBNOSTI. 10. Ona ne KUHA LOSE nego je MIKROVALNO KOMPATIBILNA. Eto, toliko za ovaj put! Živili, i, naravno, Čitamo se, pišemo se.

četvrtak, 05.01.2006.

Drage djevojke, dragi mladići, poštovana blogerska nacijo!!! Okuražene konstatacijom drage nam Goge Bjondine, da danas sve svak može i radi, same smo sebi rekle da imamo i mi štogod za reć, ispričat, savjetovat..., pa nek se čuje i naš glas! Eto, u politici neko bude ministar zdravstva, onda ga smjene, pa je već za misec dana ministar poljoprivrede, znanosti, športa ili-šta-ti-ga-ja-znam. Onda, recimo, ja mislila da pivat mogu samo oni koji imaju glasa, a vidin da danas piva ko di stigne. S glasom ili bez njega piva se i reve na plejbek. Sve sama sintetika Svak crta i piše. Ko di dovati. E. Tako se i nas dvi, nakon višetjednog ČITANJA vaših inspirativnih, istančanih te nadasve živopisnih postova, dovatile PISANJA istih. I evo nas.. ...već na polovici prvog posta. Juhu... Čestitamo si!! Mislim,čestitamo i vama, naravno, jer još uvijek čitate! Iako to uopće nije fer usporedba jer je nama trebalo punih sat vremena da smislimo što napisat, a vama je dovoljna minuta da cijeli post pročitate i još manje da ga popljujete! Ali život ionako nije fer. A i prvi put je uvijek najteže. Tako bar kažu. Trema. I tako to. Bitno da se piše. Lucidnost će već nekako doć do izražaja. Eto, dragi naši, bez obzira u čemu i po čemu gazite, hodajte uvijek po sunčanoj strani ulice! Do idućeg, nešto konkretnijeg posta, Nemojte šta zamirit Vaše, A008 M005

<	svibanj, 2006
P	U	S	Č	P	S	N
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv